Mađđhima Nikāya

Satipatthāna sutta

10. Govor o temeljima sabranosti

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio među Kuruima, kraj grada po imenu Kammasadhamma. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”. “Da, gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

“Monasi, postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne—a taj put su četiri temelja sabranosti.

A koja su to četiri temelja? Tako, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira um kao um, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet.

[A. Kontemplacija Tela]

(1. Sabranost na dah)

A kako to, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo? Tako što, ode u šumu, u podnožje nekog drveta ili u praznu kolibu; seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i ustali svoju pažnju pred sobom; neprekidno sabran, on udiše i, neprekidno sabran, on izdiše. Udišući dugi dah, on zna ‘Sada udišem dugi dah’; izdišući dugi dah, on zna ‘Sada izdišem dugi dah’; udišući kratak dah, on zna ‘Sada udišem kratak dah’; izdišući kratak dah, on zna ‘ Sada izdišem kratak dah’. Ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, izdisaću’. Ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, izdisaću’. Kao što vešti drvodelja ili njegov pomoćnik, kad pravi dugi okret zna: ‘Sad pravim dugi okret’, ili kad pravi kratki okret zna: ‘Sad pravim kratki okret’, isto tako i monah udišući dugi dah zna: ‘Sada udišem dugi dah’ … ovako sebe vežba: ‘Smirujući čitavo telo, izdisaću’.

(Uvid)

Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar ili kontemplira telo kao telo izvan ili kontemplira telo kao telo i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u telu. Ili je sabranost na činjenicu ‘postoji telo’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

(2. Četiri položaja tela)

I opet, monasi, kada hoda monah zna: ‘Hodam’; kada stoji zna: ‘Stojim’, kada sedi zna: ‘Sedim’; kad leži zna: ‘Ležim’; svestan je i svakog drugog položaja tela.

Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

(3. Jasno razumevanje)

I opet, monasi, kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.

Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

(4. Neprivlačnost tela)

I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće, ovako: ‘Ovo je telo načinjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, kože, mesa, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, membrana, slezine, pluća, creva, crevne opne, želuca i njegovog sadržaja, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, tečnosti u zglobovima, mokraće.’ Baš kao da je reč o vreći punoj raznog zrnevlja kao što su zob, pirinač, grašak, susam, žito, te čovek sa dobrim vidom, odvezavši je, prebira po njoj: ‘Ovo je zob, ovo je pirinač, ovo je grašak, ovo je susam, ovo je žito’. Isto tako, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od glave do pete, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće: ‘Ovo je telo sačinjeno od: kose … mokraće’.

Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo. 

(5. Elementi)

I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima: ‘U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.’ Kao što vešti mesar ili njegov pomoćnik, pošto je zaklao kravu i isekao je, iznosi meso na prodaju na raskrsnici četiri glavna puta, isto tako monah razmišlja upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima. ‘U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha’.

Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

(6-14. Devet kontemplacija na groblju)

I opet, monasi, kao kad bi gledao telo jedan dan posle smrti, dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto i pomodrelo, iz kojeg curi gnoj, bačeno na mesto za spaljivanje, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: ‘Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći’.

Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, lešinari, čaplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, šakali ili različiti crvi, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: ‘Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći’.

… Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg je ostao jedino kostur i tek ponegde malo mesa i mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… jedino kostur, bez mesa i krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… razbacane kosti na sve strane—ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kičma, lobanja… jedino kosti razbacane svuda unaokolo, ovde kost ruke, tamo kost noge, ovde potkolenica, tamo butna kost, ovde karlica, tamo kičma, ovde rebro, tamo grudna kost, ovde podlaktica, tamo nadlaktica, ovde vrat, tamo vilica, ovde zubi, tamo lobanja—monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: ‘Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći’.

… Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale jedino izbledele kosti, bele poput školjke… gomila kostiju stara više od godinu dana… kosti koje trunu i pretvaraju se u prašinu, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: ‘Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći’.

(Uvid)

Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar ili kontemplira telo kao telo izvan ili kontemplira telo kao telo i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u telu. Ili je sabranost na činjenicu ‘postoji telo’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

[B. Kontemplacija OseĆAja]

A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira osećaje kao osećaje? Kad oseti prijatan osećaj, monah zna: ‘Osećam prijatan osećaj’; kad oseti bolan osećaj, on zna: ‘Osećam bolan osećaj’; kad oseti ni-bolan-ni-prijatan osećaj, on zna: ‘Osećam ni-bolan-ni-prijatan osećaj’. Kad oseti nizak prijatan osećaj, on zna: ‘Osećam nizak prijatan osećaj’; kad oseti uzvišen prijatan osećaj, on zna: ‘Osećam uzvišen prijatan osećaj’; kad oseti nizak bolan osećaj, on zna: ‘Osećam nizak bolan osećaj’; kad oseti uzvišen bolan osećaj, on zna: ‘Osećam uzvišen bolan osećaj’; kad oseti nizak ni-bolan-ni-prijatan osećaj, on zna: ‘Osećam nizak ni-bolan-ni-prijatan osećaj’; kad oseti uzvišen ni-bolan-ni-prijatan osećaj, on zna: ‘Osećam uzvišen ni-bolan-ni-prijatan osećaj’.

(Uvid)

Tako on boravi i kontemplira osećaje kao osećaje unutar ili kontemplira osećaje kao osećaje izvan ili kontemplira osećaje kao osećaje i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u osećajima, boravi i kontemplira faktore nestanka u osećajima, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u osećajima. Ili je sabranost na činjenicu ‘postoji osećaj’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira osećaj kao osećaj.

[C. Kontemplacija Uma]  

A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira um kao um? Tako što, kada se u umu pojavi požuda, monah zna da je to požuda, a kada u umu nema požude, da je to um bez požude. On zna kada se u umu pojavi mržnja, da je to mržnja, a kada u umu nema mržnje, da je to um bez mržnje. On zna kada se u umu pojavi obmanutost, da je to obmanutost, a kada u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti. On zna zgrčen um kao zgrčen um, a rastresen um kao rastresen um. On zna ushićen um kao ushićen um, a neushićen um kao neushićen um. On zna nadmašiv um kao nadmašiv um, a nenadmašiv um kao nenadmašiv um. On zna skoncentrisan um kao skoncentrisan um, a neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. On zna oslobođen um kao oslobođen um, a neoslobođenum kao neoslobođen um.

(Uvid)

Tako on boravi i kontemplira um kao um unutar ili kontemplira um kao um izvan ili kontemplira um kao um i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u umu, boravi i kontemplira faktore nestanka u umu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u umu. Ili je sabranost na činjenicu ‘postoji um’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira um kao um.

[D. Kontemplacija Objekata Uma (Dhamma)]  

(1. Pet prepreka)

A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma (dhamma)?  Tako što monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka.  A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka? Tako što, kada se u njemu javi čulna želja, monah razume: ‘U meni je čulna želja’, ili kada čulne želje nema, on razume: ‘U meni nema čulne želje’. On takođe razume kako se pojavljuje još nepostojeća čulna želja; on razume kako se postojeća čulna želja napušta; i on razume kako se napuštena čulna želja u budućnosti više ne pojavljuje.

Kada se u njemu javi ljutnja, monah razume: ‘U meni je ljutnja’, ili kada ljutnje nema, on razume: ‘U meni nema ljutnje’. On razume kako se još nepostojeća ljutnja pojavljuje; on razume kako se postojeća ljutnja napušta; i on razume kako se napuštena ljutnja u budućnosti više ne pojavljuje. Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah razume: ‘U meni su lenjost i tromost’, ili kada lenjosti i tromosti nema, on razume: ‘U meni nema lenjosti i tromosti’. On razume kako se još nepostojeća lenjost i tromost pojavljuju; on razume kako se postojeća lenjost i tromost napuštaju; i on razume kako se napuštena lenjost i tromost u budućnosti više ne pojavljuju. Kada se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah razume: ‘U meni su uznemirenost i kajanje’, ili kada uznemirenosti i kajanja nema, on razume: ‘U meni nema uznemirenosti i kajanja’. On razume kako se još nepostojeći uznemirenost i kajanje pojavljuju; on razume kako se postojeći uznemirenost i kajanje napuštaju; i on razume kako se napušteni uznemirenost i kajanje u budućnosti više ne pojavljuju. Kada se u njemu javi sumnja, monah razume ‘U meni je sumnja’, ili kada sumnje nema, on razume: ‘U meni nema sumnje’. On razume kako se još nepostojeća sumnja pojavljuje; on razume kako se postojeća sumnja napušta; i on razume kako se napuštena sumnja u budućnosti više ne pojavljuje.

(Uvid)

Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar ili kontemplira objekte uma kao objekte uma izvan ili kontemplira objekte uma kao objekte uma i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je sabranost na činjenicu ‘postoji objekat uma’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma.

(2. Pet sastojaka)

I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića podložnih prijanjanju. A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića podložnih prijanjanju?  Tako što razume na ovaj način: ‘Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakav je osećaj, ovakav je nastanak osećaja, ovakvo je nestajanje osećaja; ovakav je opažaj, ovakav je nastanak opažaja, ovakvo je nestajanje opažaja; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je nastanak mentalnih obrazaca, ovakvo je nestajanje mentalnih obrazaca; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje svesti.’

Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan. Boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je njegova sabranost na činjenicu ‘ovo su objekti uma’ učvršćena u meri neophodnoj za znanje i sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako zaista, monasi, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića podložnih prijanjanju.

(3. Šest osnova čula)

I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula.  A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula? Tako što, monasi, monah razume oko, razume vidljive oblike i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici); on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje; razume kako se postojeći okov napušta; i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje. On razume uvo i zvuk … nos i mirise … jezik i ukuse … telo i dodire … um i objekte uma i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje; razume kako se postojeći okov napušta; i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje.

Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula.

(4. Sedam elemenata probuđenja)

I opet monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja.  A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja? Tako što, monasi, kada svesnost kao elemenat probuđenja postoji u njemu, monah razume: ‘U meni je svesnost kao elemenat probuđenja’; ili kada svesnosti kao elementa probuđenja u njemu nema, on razume: ‘U meni nema svesnosti kao elementa probuđenja’. I on razume kako se još nepostojeća svesnost kao elemenat probuđenja pojavljuje;  i kako se već nastala svesnost kao elemenat probuđenja dalje do savršenstva razvija.

Kada je istraživanje pojava kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je istrajnost kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je radost kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je smirenost kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je koncentracija kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je uravnoteženosti kao elemenat probuđenja u njemu, monah razume: ‘U meni je uravnoteženost kao elemenat probuđenja’; ili kada uravnoteženosti kao elementa probuđenja u njemu nema, on razume: ‘U meni nema uravnoteženosti kao elementa probuđenja’. I on razume kako još nenastala uravnoteženost kao elemenat probuđenja nastaje; i kako se već nastala uravnoteženost kao elementa probuđenja dalje do svog savršenstva razvija.

Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja.

(5. Četiri plemenite istine)

I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine.  A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine? Tako što, monasi, monah razume u skladu sa stvarnošću: ‘Ovo je patnja’; razume u skladu sa stvarnošću: ‘Ovo je uzrok patnje’; razume u skladu sa stvarnošću: ‘Ovo je prestanak patnje’; razume u skladu sa stvarnošću: ‘Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje’.

(Uvid)

Tako monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan. Boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je njegova sabranost na činjenicu ‘ovo su objekti uma’ učvršćena u meri neophodnoj za znanje i sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine.

(E. Zaključak)

Zaista, monasi, ko god bude vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam godina, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika.

To važi za sedam godina, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom šest godina … pet godina … četiri godine … tri godine … dve godine … godinu, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ako je još preostalo vezanosti, stanje ne- povratnika.

To važi za godinu, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam meseci … šest meseci … pet meseci … četiri meseca … tri meseca … dva meseca … mesec … pola meseca, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika.

To važi za pola meseca, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam dana, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika.

Zbog toga je rečeno: ‘Monasi, postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne—a taj put su četiri temelja sabranosti’.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.