>

Malo izlaganje o kammi—Branislav Kovačević

Mađđhima Nikāya

Ćūla-kammavibhanga sutta

135. Malo izlaganje o kammi

Uvod

Želite: dug život, zdravlje, lepotu, moć, bogatstvo, plemenito poreklo, mudrost? Ili možda samo neke od tih stvari? One se ne događaju slučajno. Nije nečija sreća razlog što je zdrav ili nečije nemanje sreće uzrok tome da je glup. Mada nam sve to trenutno nije očigledno, sve takve nejednakosti među ljudima (i svim drugim vrstama bića) proizlaze iz kamme (skr. karma) koju smo svako za sebe stvorili. Svaka osoba žanje plodove sopstvenih dela. Zato, ako nekoga zadesi kratak život, bolest, ružnoća, nizak društveni položaj, siromaštvo, rođenje od prostih roditelja ili ograničenost, a njemu se ne dopadaju takve stvari, ne mora se jednostavno pomiriti sa situacijom kakva jeste. Budućnost mu ne mora biti takva, pod uslovom da ovoga trenutka počne da stvara povoljnu kammu. Znanje kakvu kammu treba da stvara, a kakvu da izbegava, obeležje je mudraca. To je takođe obeležje onoga ko više ne luta bez cilja, već ima sasvim određen cilj u životu i izvesnu kontrolu nad nekim od događaja koji tek slede.

Malo izlaganje o kammi

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

Onda (bramanski) učenik Subha, Todeyyin sin, dođe do Blaženog i učtivo se pozdravi sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i srdačno porazgovarali, sede on sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, učenik Subha reče Blaženom:

“Učitelju Gotamo, kakav je razlog, kakav je uzrok da se među ljudskim bićima javljaju niska i uzvišena bića? Jer ima ljudi kratkoga veka i onih dugoga veka, bolesnih i zdravih ljudi, ružnih i lepih, beznačajnih i uticajnih, siromašnih i bogatih, običnog i plemenitog porekla, glupih i mudrih ljudi. Šta je razlog, šta je uzrok, učitelju Gotamo, da se niskost i uzvišenost javljaju među ljudima?”

“Učeniče, bića su vlasnici svojih dela (kamma), naslednici svojih dela, bića nastaju iz svojih dela, predodređena su svojim delima, dela su njihovo utočište. Delo je to koje bića deli na niska i uzvišena.”

“Ne shvatam u potpunosti značenje tvrdnje učitelja Gotame izrečene ukratko, bez podrobnijeg izlaganja značenja. Bilo bi dobro ako bi me učitelj Gotama podučio svome učenju (Dhamma), tako da u potpunosti mogu razumeti značenje tvrdnje učitelja Gotame.”

“Onda slušaj, učeniče, i dobro pazi šta ću ti reći.”

“Hoću, Učitelju,” odgovori bramanski učenik Subha. A Blaženi ovako nastavi:

“Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena ubijaju živa bića, krvoločni su, okrvavljenih ruku, ogrezli u batinanju i nasilju, bez milosti za bilo koje živo biće. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporađaju se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali ako se, posle sloma tela, posle smrti, umesto u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. A ako se ponovo rode u ljudskom obliku, tada su kratkoga veka gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka kratkom životu, to znači biti ubica živih bića, krvoločan, okrvavljenih ruku, ogrezao u batinanju i nasilju, bez milosti za bilo koje živo biće.

Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena izbegavaju ubijanje živih bića, odustaju od ubijanja živih biča, odlažu batinu i odlažu nož, puni su obzira i milosrđa i rade na dobrobit svih živih bića. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporađaju u srećnom okruženju, u nebeskom svetu. A ako se, posle sloma tela, posle smrti, umesto u srećnom okruženju, u nebeskom svetu, ponovo rode u ljudskom obliku, tada su dugovečni gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka dugom životu, to znači izbegavati ubijanje živih bića, odložiti batinu i odložiti nož, biti pun obzira i milosrđa i raditi na dobrobit svih živih bića.

Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena povređuju živa bića svojim rukama, kamenicama, štapovima ili noževima. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporađaju se u svetu lišavanja… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, bolesni su gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka bolesti, to znači biti onaj koji povređuje bića svojim rukama, kamenicama, štapovima ili noževima.

Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena ne povređuju živa bića svojim rukama, kamenicama, štapovima ili noževima. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporađaju na srećnom odredištu… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su zdravi gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka zdravlju, to znači ne biti onaj koji povređuje druga bića svojim rukama, kamenicama, štapovima ili noževima.

Ima slučajeva, učeniče, da su neki muškarac i žena uvek ljuti, često padaju u vatru; čak i kada ih malo kritikuju, razjare se, gnevni su, zlovoljni, ogorčeni, ispoljavaju bes, mržnju i osornost. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporađaju se u svetu lišavanja… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, ružni su gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka ružnoći, to znači biti uvek ljut, često padati u vatru… ispoljavati bes, mržnju i osornost.

Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena nisu uvek ljuti, retko padaju u vatru; čak i kada ih mnogo kritikuju ne razjare se, nisu gnevni, zlovoljni, niti ogorčeni, ne ispoljavaju bes, mržnju, niti osornost. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporađaju na srećnom odredištu… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su lepi gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka lepoti, to znači ne biti uvek ljut i retko padati u vatru; čak i kada je mnogo kritike izrečeno ne biti razjaren, gnevan, zlovoljan, niti ogorčen; ne ispoljavati bes, mržnju, niti osornost.

Ima slučajeva, učeniče, da su neki muškarac ili žena zavidni; oni su zavidljivi, ljubomorni, ogorčeni zbog dobitka, časti, poštovanja, divljenja i zahvalnosti koju uživaju drugi. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporađaju se u svetu lišavanja… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su beznačajni gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka anonimnosti, to znači biti zavidljiv, ljubomoran i ogorčen zbog dobitka, časti, poštovanja, divljenja i zahvalnosti koju uživaju drugi.

Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena nisu zavidni; nisu zavidljivi, ni ljubomorni, niti ogorčeni zbog dobitka, časti, poštovanja, divljenja i zahvalnosti koju uživaju drugi. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporađaju na srećnom odredištu… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su ugledni gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka ugledu, to znači ne biti zavidljiv, ni ljubomoran. niti ogorčen zbog dobitka, časti, poštovanja, divljenja i zahvalnosti koju uživaju drugi.

Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena koji ne daju hranu, vodu, odeću, obuću, cvetne vence, mirise, meleme, postelju, sklonište i svetlo asketama i bramanima. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporađaju se u svetu lišavanja… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su siromašni gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka siromaštvu, to znači ne davati hranu, vodu, odeću, obuću, cvetne vence, mirise, meleme, postelju, sklonište i svetlo asketama i bramanima.

Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena koji daju hranu, vodu, odeću, obuću, cvetne vence, mirise, meleme, postelju, sklonište i svetlo asketama i bramanima. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporađaju na srećnom odredištu… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su bogati gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka bogatstvu, to znači davati hranu, vodu, odeću, obuću, cvetne vence, mirise, meleme, postelju, sklonište i svetlo asketama i bramanima.

Ima slučajeva, učeniče, da su neki muškarac ili žena bahati i oholi; ne odaju počast onome kome bi trebalo da odaju počast, niti ustaju pred onim pred kojim bi trebalo da ustanu; ne ustupaju mesto onom kome bi trebalo da ga ustupe, niti se sklanjaju s puta onome kome bi trebalo da se sklone; ne klanjaju se, ne uvažavaju, niti poštuju onog kome bi se trebalo klanjati, uvažavati ga i poštovati. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela… preporađaju se u svetu lišavanja… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su običnog porekla gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka običnom poreklu, to znači biti bahat i ohol… ne klanjati se, ne uvažavati, niti poštovati onog koga bi trebalo poštovati.

Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena nisu bahati i oholi; odaju počast onome kome bi trebalo da odaju počast, ustaju pred onim pred kojim bi trebalo da ustanu; ustupaju mesto onom kome bi trebalo da ga ustupe, sklanjaju se s puta onome kome bi trebalo da se sklone; klanjaju se, uvažavaju i poštuju onog kome bi se trebalo klanjati, uvažavati ga i poštovati. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela… preporađaju se na srećnom odredištu… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su plemenitog porekla gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka plemenitom poreklu, to znači ne biti bahat i ohol… klanjati se, uvažavati i poštovati onoga koga bi trebalo poštovati.

Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena ne posećuju asketu ili bramana i ne pitaju ga: ‘Poštovani gospodine, šta je korisno? Šta je štetno? Šta je vredno prekora? Šta je vredno pohvale? Šta treba negovati? Šta ne treba negovati? Koji će mi postupci na duge staze donet bol i patnju? Koji će mi postupci na duge staze doneti dobrobit i sreću?’ Zbog toga što čine i gomilaju takva dela… preporađaju se u svetu lišavanja… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su glupi gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka gluposti, to znači ne posećivati asketu ili bramana i postaviti mu takva pitanja.

Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena koji posećuju asketu ili bramana i pitaju ga: ‘Poštovani gospodine, šta je korisno? … Koji će mi postupci na duge staze doneti dobrobit i sreću?’ Zbog toga što čine i gomilaju takva dela… preporađaju se na srećnom odredištu… A ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su mudri gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ka mudrosti, to znači posećivati asketu i monaha i pitati ga.

Tako, učeniče, put koji vodi do kratkog života čini ljude kratkovečnim, put koji vodi do dugoga života čini ljude dugovečnim; put koji vodi do bolesti čini ljude bolesnim, put koji vodi do zdravlja čini ljude zdravima; put koji vodi do ružnoće čini ljude ružnima, put koji vodi do lepote čini ljude lepima; put koji vodi do beznačajnosti čini ljude beznačajnima, put koji vodi do ugleda čini ljude uglednima; put koji vodi do siromaštva čini ljude siromašnima, put koji vodi do bogatstva čini ljude bogatima; put koji vodi do običnog porekla donosi ljudima obično poreklo, put koji vodi do plemenitog porekla donosi ljudima plemenito poreklo; put koji vodi do gluposti čini ljude glupima, put koji vodi do mudrosti čini ljude mudrima.

Učeniče, bića su vlasnici svojih dela (kamma), naslednici svojih dela, bića nastaju iz svojih dela, predodređena su svojim delima, dela su njihov dom. Dela su ta koja bića dele na niska i uzvišena.”

Kada ovo beše izrečeno, učenik Subha, sin Tadeyye, reče Blaženome: “Izvrsno, učitelju Gotamo! Učenje (Dhamma) mi je na više načina razjasnio učitelj Gotama, kao kada bi ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put onome ko je zalutao, upalio svetiljku tako da oni koji imaju oči mogu da vide unaokolo.

Priklanjam se učitelju Gotami kao svome utočištu i uz to Učenju i zajednici monaha (sangha). Neka me od danas učitelj Gotama prihvati za sledbenika kojem će biti utočište do kraja života”.